Детаљи

Категорија: Издавачка дјелатност

Петак 29. новембра 1999. год. Велика читаоница Народне библиотеке „Данило Киш“ Теслић

Вечерас имамо изузетну част и задовољство да представимо књигу „СРПСКИ СОКО У РИЈЕЧИ И СЛИЦИ“, нашег суграђанина, брата Славољуба Петричевића, старешине теслићког Српског соколског друштва „Свети Петар Цетињски“.
Захваљујући изузетном труду брата Славољуба и упорности у трагању за веродостојним подацима, фотографијама и сведочењима, пред нама се налази ова монографија која на најбољи начин:
- представља рад Соколских друштава од њиховог оснивања до данас;
- упознаје читаоца са самом појавом идеје соколства;
- улогом соколских друштава код јужнословенских народа од њиховог оснивања, крајем 19. века до данас;
- говори о месту и улози Соколских друштава код српског народа, у Краљевини Србији и Југославији;
- о великом значају обнављања рада Соколских друштава почетком 90-тих година.

И да не постоји Статут, Програм рада, Правила понашања Српских соколова довољно би било прочитати Поучење у стиховима Светог Петра Цетињског  па да знамо какав треба да буде члан Соколског друштва, шта су његови задаци, каква му је мисија додељена међу људима:

Ну послушај, драги побратиме,            
Или брате, прељубезно име,
Јере ћу ти истину казати,
Но запази, нећеш се кајати,
Што су давно рекли и казали
Мудри људи који су познали:
Да у Турске и у љуте змије
Хришћанскога пријатеља није,
Ни разума бистра у пјанице,
Ни у лажи тврде узданице,
Ни вјернога друга у страшљивца,
Ни поштена чојка у свадљивца,
Не уздај се, брате, у лакомца
Одступиће и од Бога Творца,
Од закона и од своје вјере,
Неће пазит оца ни матере,
Отачаства, рода, ни племена,
Јер не љуби часта ни поштења,
Нако благо, да се обогати,
И зато ће свакога продати!
Ово велим само за лакомца,
За лакомца, љуцкога трговца,
Који љуби благо преко мјере,
А продаје вјеру у невјерје,
Вјеру драгу отачаства свога,
Најпослије и себе самога!
Пак остаје тако издајица
Како тужна, лакома лисица,
Кад на маму буде преварена
И у ломна гвожђа ухваћена;
Да се трже, сама себе глође,
Докле ловац изненада дође,
Па је дрвљем и камењем туче,
Најпослије и кожу јој свуче.
Свакоме се тако догодило,
Коме општо добро није мило,
И који ће бити издајица
Да га Божја сакруши десница!
А ти, брате, здрав и весел буди,
За потребу немој жалит труди!
Слушај мудре, а мало бесједи
И хришћанским путем себе води.
Који много збори без разлога,
Кајаће се од говора свога;
Кад што речеш и кад ријеч дајеш,
Пази добро, да се не покајеш:
Срамота је саде ријеч рећи,
Обећати па се покајати;
Коноп веже коње и волове
А поштена ријеч витезове.
Држи слогу, а моли се Богу,
Љуби добро и драгу слободу;
Добро рекох, а не самовољство,
Ни лаживо клето лицемјерство;
Пази ово моје говорење,
Биће теби радост и поштење,
А у туђе поштење не тичи,
Но се радуј, весели и дичи,
И кад видиш поштена главара,
Војеводу, суђу, алк сердара,
Добра чојка, алк разумна кнеза,
У народу јунака витеза,
Или частна, мудра свештеника,
Што је добро, то је општа дика.
У народу што је од потребе:
Поштовати старије од себе,
Мудре људе праве савјетнике
И војнике, храбре начелнике,
Ако хоћеш бити многољетан.
А на овај свијет пуно - срећан:
А ти поштуј драге родитеље
И духовне оце, учитеље,
Да благослов од Бога получиш,
А и вјечно блаженство добијеш,
Да нам Бог да свијем православним,
Ја из свега мога срца желим...