- Детаљи
- Категорија: Посјета историјским мјестима
Српско соколско друштво „Свети Петар Цетињски“ Теслић је на Митровдан 2005. године учествовало на 3. свесрпском соколском сабору соколских друштава Републике Српске и Србије у граду Нишу. Том приликом посјетили смо историјска мјеста Српског народа:
- Чегар
- Ћеле кулу
- Споменик Стевана Синђелића
- Манастир светог великомученика Димитрија - мироточца
Ћеле кула је настала као резултат жестоких борби Срба против Турака 1809. године око Ниша и Чегра гдје је погинуло много више Турака него Срба. Турског пашу је то разљутило и наредио је да се главе погинулих Срба са Чегра одсеку и донесу у Ниш. Да би застрашили српски народ, пролазнике па и путописце, паша нареди да се кула зида поред царског пута. Требало је у 14 редова на четири стране узидати по 17 лобања што износи 952 лобање. Међутим за последњи ред недостајало је око 30. Паша нареди да се заробљеним Србима одсеку главе и тако попуне редови. Како више није имао ко да их одере, узидаше их неодеране. Њихова се коса дуго вијорила на вјетру. То су главе чије очи гледају, а не виде, чија уста казују, а не говоре. Неколико дана касније из Тврђаве донесоше лобању Синђелића. Њу малтером зазидаше на врх куле. Његова глава касније би скинута и чувана код једне нишке породице. Касније је враћена. Сада се чува у стакленој витрини поред преосталих глава. Паша је хтео да Ћеле-кулом застраши српски народ, али ефекат је био супротан. Ћеле кула је постала симбол опомене и слободарства српског народа.





Чегар – брдо, мјесто жестоке борбе српске и турске војске. Турска војска много бројнија, 15 Турака на једног Србина. Борба на Чегру за српске борце је права драма у којој сваки Србин постаје Синђелић за себе. У таквој ситуацији када надире надмоћнија и бројнија турска војска, Стеван Синђелић са капетаном Славујевићем једва се пробија до барутане. У том часу по ко зна који пут гласно викну: „Браћо! Спашавај се ко хоће и ко може“. Када намами што више Турака око себе, вади кубуру и пуца у барутану. Синђелић подиже себе, своју и турску војску, све у ваздух. Од силине експлозије оста много погинулих и рањених, од којих допираше лелек и јаук. Експлозија означи и крај неравноправне борбе.
Споменик Стевану Синђелићу
На споменику је записано:
Намерниче стани. Чегру се окрени
нека остану теби у вечној успомени
јунаци са Чегра слободе творци
Синђелић Стеван и његови борци



Манастир светог великомученика Димитрија-мироточца, налази се у подножју југоисточног дијела Суве планине подно Дивне Горице чије се шумовите падине спуштају до манастирских ливада, на 450 метара надморске висине, одакле се пружа јединствен поглед на Сврљишке планине и Шљивовички врх, шест километара југозападно од Беле Паланке, недалеко од античког пута за Скопље и Солун.
По предању задужбина Мрњачевића, чија традиција сеже у ранохришћански IV век. Са благословом Његовог Преосвештенства епископа нишког Г.Г. Иринеја манастирска обитељ уз помоћ пријатеља манастира креће у обнову ове древне светиње.

Св. Петар Цетињски

Манифестације
- Новинска архива
- Историја соколова
- Очаушко лице
- Соколи планинари
- Из Житија
- Издавачка дјелатност
- Витешко надметање
- Обновитељска скупштина
- Изградња задужбина
- Сарадња са СПЦ
- Крсна слава
- Посјета историјским мјестима
- Први сабор соколова
- Други сабор соколова
- Пети сабор соколова
- Свечана академија
- Сарадња са друштвима
- Лига соколова у малом фудбалу
- Соколска бициклијада
- Зимски спортови - Борје
- Дан општине
- Соколски вишебој
- Богојављенско пливање за Часни крст
- Ђурђевдански уранак
- Култура и традиција
- Збор о Св. Василију
-
Почетак
- Посјета историјским мјестима
